слу̏ча̄ј
случај
Лема
случај
Извор
том 5, стр. 868, редослед 13
- 1.а.
(лок. случа́ју и слу̏ча̄ју; мн слу̏ча̄ји и слу̏чајеви) оно што се догодило, збило, догађај.
— Врло су ретки случајеви да Еским упусти своју жртву.
Спремао се да у недјељну проповијед уплете звонарев случај.
- 1.б.
појава, испољавање чега.
— Он је волео да црта случаје атоније воље.
Типичне случајеве тифуса проглашавао је грипом. Дед.
- 1.в.
особа на којој се таква појава јавља.
— Случајеви прелома, запаљења костију морају на коње.
- 2.
повољан стицај околности који омогућује да се што учини, изврши.
— Застао је чекајући случај да изрече своје мисли.
- 3.
(обично у вези с предлозима: У, за) стање, ситуација, околности, прилике у којима се што догађа.
— Један део тога новца решили су да остане, нека се нађе за случај нужде.
Ми Хоћемо праведно осигурање у случају старости, болести и друге немоћи.
- 4.
појава, околност, која није резултат неке законитости, правила, узрочне повезаности.
— Демокриту свијет је по случају.
О ти јадно биће кратка вијека, породе Случаја и Бриге.
- 5.
(у прилошкој служби, у инстр.) случајно.
— Он је увек био стидљив, неспретан кад би се случајем нашао у блиЗиНИ же̄НСКОГ света. (ем.
Фразе
жалим ~ разг. жао ми је што се догодило; игра случаја, луди (пуки, слепи) ~ непредвиђен догађај; неочекиван обрт; ни у ком случају никада, никако, ни под којим условима; о д случај а до случа)а не увек, с времена на време; у кра њем слУчају као последња мера, као крајње средство; усваком случај у под ма каквим условима, приликама; у случа у да ... ако се догоди да ...
Изворни текст (OCR)
слу̏ча̄ј м (лок. случа́ју и слу̏ча̄ју; мн. слу̏ча̄ји и слу̏чајеви) 1. а. оно што се догодило, збило, догађај. — Врло су ретки случајеви да Еским упусти своју жртву. Петр. М. Спремао се да у недјељну проповијед уплете звонарев случај. Гор. б. појава, испољавање чега. — Он је волео да црта случаје атоније воље. Скерл. Типичне случајеве тифуса проглашавао је грипом. Дед. В. в. особа на којој се таква појава јавља. — Случајеви прелома, запаљења костију морају на коње. Дед. В. 2. повољан стицај околности који омогућује да се што учини, изврши. — Застао је чекајући случај да изрече своје мисли. Крањч. Стј. 3. (обично у вези с предлозима: У, за) стање, ситуација, околности, прилике у којима се што догађа. — Један део тога новца решили су да остане, нека се нађе за случај нужде. Дом. Ми Хоћемо праведно осигурање у случају старости, болести и друге немоћи. Хорв. 4. појава, околност, која није резултат неке законитости, правила, узрочне повезаности. — Демокриту свијет је по случају. Комб. О ти јадно биће кратка вијека, породе Случаја и Бриге. Наз. 5. (у прилошкој служби, у инстр.) случајно. — Он је увек био стидљив, неспретан кад би се случајем нашао у блиЗиНИ же̄НСКОГ света. (ем.