Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сме̏оно̄ст

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 875

сме̏оно̄ст

смеоност

Лема

смеоност

Извор

том 5, стр. 875, редослед 17

  1. 1.а.

    ијек. сми̏оност, ж осоина онога који је смео сме̏р и сме̑р, сме̏ра, ијек. смје̏р и смје̑р, М а. правац кретања (кога, чега).

    ијек. — ијекавскиж — женски род
    — КомбИнирао је гдје би се могли налазити оно двоје и који су смјер могли у̀зети.
    Бег.
    Краљица у шаху] ... могла је да се креће само по један ход у косом смерV. Шах
  2. 1.б.

    пут, правац којим је управљена каква делатност, активност.

    — Друштвена ситуација ... увјетовала је и опћи смјер рјешавања ... задатака. Ант.
  3. 1.

    в. фиг. правац, пут развитка, ток какве делатности, активности (друштвене, књижевне, научне и сл.).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислусл. — слично
    — Европски литерарни смјерови ... долазили су до нас с већим или мањим закашЊењем.
    Матк.
    Раније је у људским смеровима, да се тако изразимо, било стила.
    Цар М.
  4. 2.

    намера, жеља, циљ.

    — Клептомани не краду са смером да увећају своју имовину; они то чине несвесно.
    Псих.
  5. 3.

    фиг. урођена или стечена склоност према каквом занимању, актиености.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Није било лако писцу да свој полетни смер одвоји од ниског нивоа са коrа је требало да се дигне и узвине.
    Богдан.
  6. 4.

    у школи одељење посебнога типа, управљено на изучавање нарочите групе предмета: природно-математички ~, хуманистички ~.

    — Изразио је ... амбицију ... за похађање неке школе сточарског смјера. Вј. 1970.
Изворни текст (OCR)
сме̏оно̄ст, -ости, ијек. сми̏оност, ж осоина онога који је смео. сме̏р и сме̑р, сме̏ра, ијек. смје̏р и смје̑р, М 1. а. правац кретања (кога, чега). — КомбИнирао је гдје би се могли налазити оно двоје и који су смјер могли у̀зети. Бег. Краљица у шаху] ... могла је да се креће само по један ход у косом смерV. Шах 1. б. пут, правац којим је управљена каква делатност, активност. — Друштвена ситуација ... увјетовала је и опћи смјер рјешавања ... задатака. Ант. 1. в. фиг. правац, пут развитка, ток какве делатности, активности (друштвене, књижевне, научне и сл.). — Европски литерарни смјерови ... долазили су до нас с већим или мањим закашЊењем. Матк. Раније је у људским смеровима, да се тако изразимо, било стила. Цар М. 2. намера, жеља, циљ. — Клептомани не краду са смером да увећају своју имовину; они то чине несвесно. Псих. 3. фиг. урођена или стечена склоност према каквом занимању, актиености. — Није било лако писцу да свој полетни смер одвоји од ниског нивоа са коrа је требало да се дигне и узвине. Богдан. 4. у школи одељење посебнога типа, управљено на изучавање нарочите групе предмета: природно-математички ~, хуманистички ~. — Изразио је ... амбицију ... за похађање неке школе сточарског смјера. Вј. 1970.