сме̏ровати

смеровати

смеровати

том 5, стр. 876, редослед 10

—
ијек. смје̏ровати, несврш. имати намеру, намеравати.
ијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
— Гледа и зове једнога који с пећине смјерује да скочи у Неретву].
О-А

Изворни текст (OCR)

сме̏ровати, -рује̄м, ијек. смје̏ровати, несврш. имати намеру, намеравати. — Гледа и зове једнога који с пећине смјерује да скочи у Неретву]. О-А.