Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сме̏са

жтом 5, стр. 876

сме̏са

смеса, смјеса

Лема

смеса

Варијанте

смјеса, cмје̏са

Извор

том 5, стр. 876, редослед 12

  1. 1.

    = смеша мешавина обично добивена заједничким топљењем двају или више метала, легура.

    chemistry
    — Човек је дошао до тога да изнађе ону смесу од бакра и калаја што нам је позната под именом туча.
    Панч.
  2. 2.а.

    мешавина течних материја.

    — Мирисао је смјесом алкохола.
    Кос.
  3. 2.б.

    мешавина чега разноврсног.

    — Смјеса магле и сунца обавијала је њу.
    Коз. Ј.
    Ко још може расплести ... смесу различитих осећања из силне љубави родитељске, чудног поноса ... нада и жеља.
    Дом.
  4. 3.

    заједнички рад задругара, задруга.

    — Задругар у смеси живећи само свој део задужити може.
    Јов. С.
Изворни текст (OCR)
сме̏са, ијек. смје̏са, ж 1. хем. = смеша мешавина обично добивена заједничким топљењем двају или више метала, легура. — Човек је дошао до тога да изнађе ону смесу од бакра и калаја што нам је позната под именом туча. Панч. 2. а. мешавина течних материја. — Мирисао је смјесом алкохола. Кос. б. мешавина чега разноврсног. — Смјеса магле и сунца обавијала је њу. Коз. Ј. Ко још може расплести ... смесу различитих осећања из силне љубави родитељске, чудног поноса ... нада и жеља. Дом. 3. заједнички рад задругара, задруга. — Задругар у смеси живећи само свој део задужити може. Јов. С.