Одредница

сме̏стити

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 877

сме̏стити

сместити

Лема

сместити

Извор

том 5, стр. 877, редослед 7

  1. 1.а.

    ијек. смје̏стити, сврш а. поставити што на какво место, наћи место чему.

    ијек. — ијекавски
    — Купи робу и ... смјести у чамац уз весло.
    Наз.
    Госпођа ... Извуче пламен из лампе и смести је на сто између нас. Петр.
  2. 1.б.

    унети робу у стовариште, складиште. Р-К Реч.

  3. 2.

    метнути у што да лежи, положити.

    — Лазара већ сместили у мртвачки сандук.
    Вес.
  4. 3.

    дати, наћи коме просторију за преноћиште или лежсај у болници.

    — Наш домаћин смјестио нас је у један собичак.
    Чол.
    Морала сам да сместим прво госпођу, да јој покажем кревет.
    Рист.
  5. 4.

    поставити, наместит на неко радно место, у какву службу.

    — Мене срце вуче да то двоје ... смјестим ... у какву трговин или службицу.
    Креш.
    Имамо толико мушкараца незапослених. Греба њих прво сместити.
    Макс.
  6. 5.

    пренети имовину на кога, дати у наслеђе.

    — Ето, ја сам све на синове смјестио, и куће, и винограде, и осталу земљу.
    Радул.

Фразе

~ у свој џеп бесправно узети, присвојити. — Смјестио је мираз његове жене У свој џеП.
Сим.

Пододреднице

~ се

1. а. наћи себи просторију за становање, место у каквом простору; придружити се коме. — Пред зору ... стиже у чету Јован курир и смести се у Николин вод. Ћос. Д. б. добити посао, наћи намештење, запослити се. — Начелник ... добричина ... ишао му на руку да се смјести. Коз. Ј. 2. заузети погодан положај (при седењу). — Кад се врати и поново седне крај ватре ... не може задуго да се смести. Андр. И. 3. ући у што. — Није ... одјећу куповао баш по мјери, али се ипак ... задовољно у њ смјестио. Кал. 4. фиг. овладати, обузети. — У њу се тако поуздано била сместила веселост и душевна крепост. Прод

наћи себи просторију за становање, место у каквом простору; придружити се коме.добити посао, наћи намештење, запослити се.заузети погодан положај (при седењу).ући у што.фиг. овладати, обузети.
Изворни текст (OCR)
сме̏стити, -ӣм, ијек. смје̏стити, сврш. 1. а. поставити што на какво место, наћи место чему. — Купи робу и ... смјести у чамац уз весло. Наз. Госпођа ... Извуче пламен из лампе и смести је на сто између нас. Петр. В. б. унети робу у стовариште, складиште. Р-К Реч. 2. метнути у што да лежи, положити. — Лазара већ сместили у мртвачки сандук. Вес. 3. дати, наћи коме просторију за преноћиште или лежсај у болници. — Наш домаћин смјестио нас је у један собичак. Чол. Морала сам да сместим прво госпођу, да јој покажем кревет. Рист. 4. поставити, наместит на неко радно место, у какву службу. — Мене срце вуче да то двоје ... смјестим ... у какву трговин или службицу. Креш. Имамо толико мушкараца незапослених. Греба њих прво сместити. Макс. 5. пренети имовину на кога, дати у наслеђе. — Ето, ја сам све на синове смјестио, и куће, и винограде, и осталу земљу. Радул.