Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сме́тати

несврштом 5, стр. 877

сме́тати

сметати

Лема

сметати

Извор

том 5, стр. 877, редослед 14

  1. а.

    правити сметње коме, узнемиравати кога, бити на сметњи, кварити што.

    — Разговараху се полугласно да не сметају.
    Том.
    И у збиркама најбољих песника осредње песме сметају бољима. Поп.
  2. б.

    Б.

  3. б.

    бити препрека чему, спречавати кога у чему. —Зденац даљи поглед смета. Комб. Они су дизали галаму ... сметајући пролаз. Мил. В.

    в. — (после броја) век
Изворни текст (OCR)
сме́тати, сме̑та̄м несврш. а. правити сметње коме, узнемиравати кога, бити на сметњи, кварити што. — Разговараху се полугласно да не сметају. Том. И у збиркама најбољих песника осредње песме сметају бољима. Поп. Б. б. бити препрека чему, спречавати кога у чему. —Зденац даљи поглед смета. Комб. Они су дизали галаму ... сметајући пролаз. Мил. В.