сме́тен
сметен
Лема
сметен
Извор
том 5, стр. 878, редослед 2
- 1.
трп. прид. од сме́сти, сме̑сти (се).
- 2.а.
збуњен, сплетен, несигуран.
— Ненад се... осећао сметеним и изгубљеним крај Марије. Ћос.
- 2.б.
који изражава, испољава збуњеност.
— Говори дрхтавим и сметеНИМ ГласОМ. Рен.
Изворни текст (OCR)
сме́тен, -а, -о 1. трп. прид. од сме́сти, сме̑сти (се). 2. а. збуњен, сплетен, несигуран. — Ненад се... осећао сметеним и изгубљеним крај Марије. Ћос. Б. б. који изражава, испољава збуњеност. — Говори дрхтавим и сметеНИМ ГласОМ. Рен.