сме́тења̄штво
сметењаштво QA: medium
Лема
сметењаштво
Извор
том 5, стр. 878, редослед 11
- —
особина сметењака сметено, смушено, збуњено поступање, збуњеност, смушеност, растресеност.
— Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито.
Комика је ... у његовом сметењаШ1тВУ. 1лиг. сме̏ти, сме̑м и (за будућност) сме̏дне̄м, ијек. смје̏ти (импф. сме̏ја̄х и сме̏дија̄х; аор. сме̏х и сме̏дох, 2. и 3. л. смѐ и сме̏де; прил. сад. сме̏јӯћи; прил. пр. сме̑вши (и сме̏да̄вши); р. прид. сме̏о, сме̏ла, -ло) несврш. 1. имати смелости, усуђивати се учинити нешто.
— Не смесмо јој ни до двора доћи, а камоли да је доведемо.
Да честита је, смјела бих се кладит.
2. а. бити допуштено (коме).
— У оно време калфа је у џепу смео имати новаца само двапут У години ... кад је ишао да се шиша.
Све сам више ћутио да нећу смјети говорити.
б. у учтивом питању.
— Смем ли Вас замолити?
3. моћи, имати основа, оправдања за нешто.
— Тако је био још зелен да му не смијете баш ни замјерити.
Пододреднице
(само безл.) допуштено је. — Овде се не сме пушити. Р-К Реч
Изворни текст (OCR)
сме́тења̄штво с особина сметењака; сметено, смушено, збуњено поступање, збуњеност, смушеност, растресеност. — Сметењаштво је прво смешно, па одвратно, женама нарочито. Ком. Комика је ... у његовом сметењаШ1тВУ. 1лиг. сме̏ти, сме̑м и (за будућност) сме̏дне̄м, ијек. смје̏ти (импф. сме̏ја̄х и сме̏дија̄х; аор. сме̏х и сме̏дох, 2. и 3. л. смѐ и сме̏де; прил. сад. сме̏јӯћи; прил. пр. сме̑вши (и сме̏да̄вши); р. прид. сме̏о, сме̏ла, -ло) несврш. 1. имати смелости, усуђивати се учинити нешто. — Не смесмо јој ни до двора доћи, а камоли да је доведемо. НП Вук. Да честита је, смјела бих се кладит. Богд. 2. а. бити допуштено (коме). — У оно време калфа је у џепу смео имати новаца само двапут У години ... кад је ишао да се шиша. Срем. Све сам више ћутио да нећу смјети говорити. В 1885. б. у учтивом питању. — Смем ли Вас замолити? Р-К Реч. 3. моћи, имати основа, оправдања за нешто. — Тако је био још зелен да му не смијете баш ни замјерити. Креш.