Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сме̏т

мтом 5, стр. 877

сме̏т

смет

Лема

смет

Извор

том 5, стр. 877, редослед 9

  1. 1.а.

    (мн. смѐтови) ветром нанесена велика хрпа снега.

    мн. — множина
    — Мршави сељачки коњи пропадали су у сметове.
    Шимун.
    Одјек двоцевке одјекује преко равни у правцу трага дубоких стопа које нестају у смету.
    Чипл.
  2. 1.б.

    гомила, мноштво чега. —; Ветар ... звижди ... сметове лишћа с пута диже. Јакш. М. фиr. Стрина ме засипа сметовима питања. Нуш.

    с — средњи родм. — место, уместо
  3. 2.

    смеће.

    — Као кад се под мете, све што више метла пред собом гони, све се смета више купи.
    Љуб.
    Бит ћу ... сувишна ... као ружа...увенула у вази ... коју бацамо кроз прозор у смет. Боић. фиг. Наши пјешаци, ама сам смет,. нагнушце први бјежати.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
сме̏т, смѐта м (мн. смѐтови) 1. а. ветром нанесена велика хрпа снега. — Мршави сељачки коњи пропадали су у сметове. Шимун. Одјек двоцевке одјекује преко равни у правцу трага дубоких стопа које нестају у смету. Чипл. б. гомила, мноштво чега. —; Ветар ... звижди ... сметове лишћа с пута диже. Јакш. М. фиr. Стрина ме засипа сметовима питања. Нуш. 2. смеће. — Као кад се под мете, све што више метла пред собом гони, све се смета више купи. Љуб. Бит ћу ... сувишна ... као ружа...увенула у вази ... коју бацамо кроз прозор у смет. Боић. фиг. Наши пјешаци, ама сам смет,. нагнушце први бјежати. Шен.