смѐшљив
смешљив
Лема
смешљив
Извор
том 5, стр. 880, редослед 10
- 1.
ијек. смјѐшљив који је склон смеху, смејању.
— Подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смеШљива девојчица.
Смјешљива кнегиња Софи . . гледала је у њега.
- 2.
подсмешљив, подругљив.
— Запео је у неприлици, погледавао бојажљиво на смјешљива лица.
Изворни текст (OCR)
смѐшљив, -а, -о, ијек. смјѐшљив 1. који је склон смеху, смејању. — Подиже очи и хтеде нешто промуцати, али га претече смеШљива девојчица. Ранк. Смјешљива кнегиња Софи . . гледала је у њега. Крањч. Стј. 2. подсмешљив, подругљив. — Запео је у неприлици, погледавао бојажљиво на смјешљива лица. Новак.