Одредница

смѐја̄ње

стом 5, стр. 873

смѐја̄ње

смејање, смијање QA: medium

Стална адреса

Лема

смејање

Варијанте

смијање, смѝја̄ње

Извор

том 5, стр. 873, редослед 25

  1. 1.

    гл. им. од смеати се. смѐјати се, смѐје̄м се, ијек. смѝјати се, несврш. 1. нарочитим покретом мишића лица, отварањем уста и развлачењем усана, испрекиданим карактеристичним гласовима и узвицима изражавати добро расположење и задовољство.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицаијек. — ијекавскинесврш. — несвршени глагол
    — (мијао се широко, од срца.
    Михољ.
    Мехмед-паша је прекинуо читање смејући се слатко.
    Андр. И.
    Стао се испрекидано смијати.
    Крањч. Стј
  2. 2.

    подсмевати се коме, исмејавати кога, шегачити се с ким, ругати се коме.

    с — средњи род
    — Било је и ... сељака ... који сУ се ... слатко смејали на рачун газда-АНтин.
    Дом.
    Смијали се њиме момци и дјевојке.
    Берт.
    Хајдуци се смејаху потери.
    Вес.
    Изр. грохотом ~ в. уз грохот (изр.); ко се после дњи смеје, најслађе се сМеј е посл. радовати се може онај у чију се корист нешто коначно одлучи; лако је теби (вама) ~ разr. казке се некоме који нема никаквих тешкоћа и брига; немој да ти се други смеју не понашај се и не ради неозбиљне ствари; ~ на силу (преко воље)прикривати смехом своје право мишљење и расположење; ~ у брк (лице) фкоме в. уз брк (изр.). смѐја̄ч, -4ча, ијек. смѝја̄ч, м онај који се радо и много смеје.
    — Ја сам смијач од заната.
    Матош
    Шiта је, зар није тако?
    — простосрдачно се чудио он обраћајући се смијачима.
    Ћоп.
    Матош помало лежеран, артиста и смејач.
    Михиз
Изворни текст (OCR)
смѐја̄ње, ијек. смѝја̄ње, с гл. им. од смеати се. смѐјати се, смѐје̄м се, ијек. смѝјати се, несврш. 1. нарочитим покретом мишића лица, отварањем уста и развлачењем усана, испрекиданим карактеристичним гласовима и узвицима изражавати добро расположење и задовољство. — (мијао се широко, од срца. Михољ. Мехмед-паша је прекинуо читање смејући се слатко. Андр. И. Стао се испрекидано смијати. Крањч. Стј. 2. подсмевати се коме, исмејавати кога, шегачити се с ким, ругати се коме. — Било је и ... сељака ... који сУ се ... слатко смејали на рачун газда-АНтин. Дом. Смијали се њиме момци и дјевојке. Берт. Хајдуци се смејаху потери. Вес. Изр. грохотом ~ в. уз грохот (изр.); ко се после дњи смеје, најслађе се сМеј е посл. радовати се може онај у чију се корист нешто коначно одлучи; лако је теби (вама) ~ разr. казке се некоме који нема никаквих тешкоћа и брига; немој да ти се други смеју не понашај се и не ради неозбиљне ствари; ~ на силу (преко воље)прикривати смехом своје право мишљење и расположење; ~ у брк (лице) фкоме в. уз брк (изр.). смѐја̄ч, -4ча, ијек. смѝја̄ч, м онај који се радо и много смеје. — Ја сам смијач од заната. Матош. Шiта је, зар није тако? — простосрдачно се чудио он обраћајући се смијачима. Ћоп. Матош помало лежеран, артиста и смејач. Михиз.