смѐја̄ње
смејање, смијање QA: medium
Лема
смејање
Варијанте
смијање, смѝја̄ње
Извор
том 5, стр. 873, редослед 25
- 1.
гл. им. од смеати се. смѐјати се, смѐје̄м се, ијек. смѝјати се, несврш. 1. нарочитим покретом мишића лица, отварањем уста и развлачењем усана, испрекиданим карактеристичним гласовима и узвицима изражавати добро расположење и задовољство.
— (мијао се широко, од срца.
Мехмед-паша је прекинуо читање смејући се слатко.
Стао се испрекидано смијати.
- 2.
подсмевати се коме, исмејавати кога, шегачити се с ким, ругати се коме.
— Било је и ... сељака ... који сУ се ... слатко смејали на рачун газда-АНтин.
Смијали се њиме момци и дјевојке.
Хајдуци се смејаху потери.
Изр. грохотом ~ в. уз грохот (изр.); ко се после дњи смеје, најслађе се сМеј е посл. радовати се може онај у чију се корист нешто коначно одлучи; лако је теби (вама) ~ разr. казке се некоме који нема никаквих тешкоћа и брига; немој да ти се други смеју не понашај се и не ради неозбиљне ствари; ~ на силу (преко воље)прикривати смехом своје право мишљење и расположење; ~ у брк (лице) фкоме в. уз брк (изр.). смѐја̄ч, -4ча, ијек. смѝја̄ч, м онај који се радо и много смеје.
— Ја сам смијач од заната.
Шiта је, зар није тако?
— простосрдачно се чудио он обраћајући се смијачима.
Матош помало лежеран, артиста и смејач.
Изворни текст (OCR)
смѐја̄ње, ијек. смѝја̄ње, с гл. им. од смеати се. смѐјати се, смѐје̄м се, ијек. смѝјати се, несврш. 1. нарочитим покретом мишића лица, отварањем уста и развлачењем усана, испрекиданим карактеристичним гласовима и узвицима изражавати добро расположење и задовољство. — (мијао се широко, од срца. Михољ. Мехмед-паша је прекинуо читање смејући се слатко. Андр. И. Стао се испрекидано смијати. Крањч. Стј. 2. подсмевати се коме, исмејавати кога, шегачити се с ким, ругати се коме. — Било је и ... сељака ... који сУ се ... слатко смејали на рачун газда-АНтин. Дом. Смијали се њиме момци и дјевојке. Берт. Хајдуци се смејаху потери. Вес. Изр. грохотом ~ в. уз грохот (изр.); ко се после дњи смеје, најслађе се сМеј е посл. радовати се може онај у чију се корист нешто коначно одлучи; лако је теби (вама) ~ разr. казке се некоме који нема никаквих тешкоћа и брига; немој да ти се други смеју не понашај се и не ради неозбиљне ствари; ~ на силу (преко воље)прикривати смехом своје право мишљење и расположење; ~ у брк (лице) фкоме в. уз брк (изр.). смѐја̄ч, -4ча, ијек. смѝја̄ч, м онај који се радо и много смеје. — Ја сам смијач од заната. Матош. Шiта је, зар није тако? — простосрдачно се чудио он обраћајући се смијачима. Ћоп. Матош помало лежеран, артиста и смејач. Михиз.