Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смеју̀љив

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 874

смеју̀љив

смејуљив

Лема

смејуљив

Извор

том 5, стр. 874, редослед 9

  1. —

    ијек. смију̀љив који се смејуљи.

    ијек. — ијекавски
    — Остали грађани бијаху упрли у долазника ... смијуљива лица. Новак. смеју́љити се, смѐјӯљӣм се, ијек. смију́љити се, несврш. смејуцкати се.
    — И он поче да се смејуљи.
    Мил.
    В. Петрица се смијуљи.
    Шимун.
    Он се смијуљио скептично. Шег.
Изворни текст (OCR)
смеју̀љив, -а, -о, ијек. смију̀љив који се смејуљи. — Остали грађани бијаху упрли у долазника ... смијуљива лица. Новак. смеју́љити се, смѐјӯљӣм се, ијек. смију́љити се, несврш. смејуцкати се. — И он поче да се смејуљи. Мил. В. Петрица се смијуљи. Шимун. Он се смијуљио скептично. Шег.