Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сми̏лити

сврштом 5, стр. 881

сми̏лити

смилити

Лема

смилити

Извор

том 5, стр. 881, редослед 10

  1. 1.

    постати мио, бити по вољи, допасти се, омилети коме.

    — Кол'ко му се смилила девојка.
    Вук
    Рј.
  2. 2.

    осетити самилост, милосрђе, сажаљење према некоме, сажалити се.

    — оживио је пуно зла, а мало добра, па нам се смили.
    Вил.
    Који то владар ... смилити се неће над таквом бедом?
    Панд.
Изворни текст (OCR)
сми̏лити се, -ӣм се сврш. 1. постати мио, бити по вољи, допасти се, омилети коме. — Кол'ко му се смилила девојка. Вук Рј. 2. осетити самилост, милосрђе, сажаљење према некоме, сажалити се. — оживио је пуно зла, а мало добра, па нам се смили. Вил. Који то владар ... смилити се неће над таквом бедом? Панд.