сми̏ловати
смиловати
Лема
смиловати
Извор
том 5, стр. 881, редослед 13
- 1.
учинити милим, заволети.
— Ш та с видио шта си смиловао, а на томе војводи Милошу?
Рј.
- 2.
смиловањем ублажити.
— Мили боже, смилуј вољу твојУ, ти ми спаси душицу његову.
Фразе
да се бог смилује разг. узречица којом се хоће истаћи да је нешто у великој мери лоше, да не може бити горе. — Сад он удри ложити што јаче може, да се бог смилује.
Пододреднице
1. осетити самилост, милосрђе према некоме, сажалити се. — АјДе, амо, соколови моји, кад се неће смиловати на вас мајка ваша срца каменога! Огр. Смилујте се мени окорелом смрадном грешнику. Ранк. 2. Vз. повр једно друго заволети. — Па се боље млади смиловаше, љубише се, не завадише се. НП Вук
Изворни текст (OCR)
сми̏ловати, -лује̄м сврш. 1. учинити милим, заволети. — Ш та с видио шта си смиловао, а на томе војводи Милошу? Вук Рј. 2. смиловањем ублажити. — Мили боже, смилуј вољу твојУ, ти ми спаси душицу његову. НП Вук.