Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сми́ра̄ње

стом 5, стр. 882

сми́ра̄ње

смирање

Лема

смирање

Извор

том 5, стр. 882, редослед 12

  1. а.

    гл. им. од смирати се. б смирај. —У улици облак прашине ... лебдио је у смирању сунца. Десн. сми́рати се, сми̑ра̄м се несврu. умиривати се, смиривати се, постајати миран, смирен.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именица
    — Свуд њена лебди сјајна, танка сјена, свуд њега прати, гледа
    — и он се смира.
    Марк. Ф.
Изворни текст (OCR)
сми́ра̄ње с а. гл. им. од смирати се. б. смирај. —У улици облак прашине ... лебдио је у смирању сунца. Десн. сми́рати се, сми̑ра̄м се несврu. умиривати се, смиривати се, постајати миран, смирен. — Свуд њена лебди сјајна, танка сјена, свуд њега прати, гледа — и он се смира. Марк. Ф.