Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сми̑рен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 882

сми̑рен

смирен

Лема

смирен

Извор

том 5, стр. 882, редослед 13

  1. 1.

    трп. прид. од смирити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.а.

    који влада собом, умерен у начину живота, једноставан и уљудан у понашању.

    — То су »први људи« из чаршије, већином старији, седи и смирени.
    Андр. И.
  3. 2.б.

    из кога избија смиреност, мирољубивост.

    — Са својим смиреним свијетлоплавим очима ... причинила ми се необична.
    Хорв.
  4. 2.в.

    који је без буке, миран, тих.

    — Из тамног смиреног зеленила црвењели су се ... кровови.
    Донч.
Изворни текст (OCR)
сми̑рен, -а, -о 1. трп. прид. од смирити (се). 2. а. који влада собом, умерен у начину живота, једноставан и уљудан у понашању. — То су »први људи« из чаршије, већином старији, седи и смирени. Андр. И. б. из кога избија смиреност, мирољубивост. — Са својим смиреним свијетлоплавим очима ... причинила ми се необична. Хорв. в. који је без буке, миран, тих. — Из тамног смиреног зеленила црвењели су се ... кровови. Донч.