сми́рити
смирити
Лема
смирити
Извор
том 5, стр. 882, редослед 20
- 1.а.
учинити да неко буде миран, да се стиша, умирити; дове̏сти у стање мира, смирености.
— Мати је хтјела да га смири.
Једва Миленко смирио уплашене волове. Рад.
- 1.б.
довести у покорност, умирити.
— Црни паша смутну Босну смири.
- 1.в.
учинити да престане сукоб, свађа, успоставити мир међу завађенима; угушшити немир, умирити, средити свађу, кавгу.
— Него хајте ... међу собом да начин видимо и смиримо двије породице.
Бескрајну свађу да смирим.
- 1.г.
смањити степен интензитета нечега, утишати, ублажити (о болу, о каквом осећању).
— Само њему скрамица сна није могла да смири бол. Ћос.
- 1.д.
Несрећа смири мржњу и застре што вјекови не би загладили. Павл.
- 1.д.
утажити, утолити (жеђ, глад).
— До ријеке стрча, прилегну земљи и на душак сами жеђ врелу смири.
А кад се наједе већ ијелом срце кад смири ...
- 2.а.
завршити што (какав посао, испит и сл.).
— Кад смирите летину и дођете до новца, вратићете ми.
Положио је матуру и смирио ригорозе.
- 2.б.
нахранити и напојити (стоку), намирити.
— Ваља ми да почекам док смирим стоку. Рј.
- 2.в.
исплатити дуг, рачун, подмирити.
— Нема дужника којега не бисте могли смирити.
Султанићу ... јесу ли ти смирили вјенчање, ако нису, ја ћу платит за ње невјесте].
- 3.
фиг. појести или попити.
— Брзо су одмицале смокВе ИспоД ... вилица ... смири их више од половине. Пол. 1953. Читав смо аков смирили.
- 4.
фиг. убити кога.
— Смирили су га из митраљеза и уопште није успио да осјети смрт.
Скривен иза грма смирио сам каменом у главу зубача.
5, покр. угасити: ~ (крсну) свећу.
Рј.
Пододреднице
1. а. доћи у стање смирености, престати бити узнемирен; наћи мир. — Тек кад се смирише гладна говеда у ливади и стадоше пасти, он се осврте. Ранк. б. пресати гласно говорити, певати, утишати се. — Смири се жагор у сали. Лал. А после кад се песма смири, твоје ћемане још леnе зуји. Рад. Д в. постати миран, престати показивати узбуђење, узнемиреност (о лицу). — Лице му се разведри и смири. Мар. 2. умирити се (после свађе, кавге, раздора). — — Тако су се духови смирили. Креш. Све се поново слегло и смирило. Мил. В. 3. смањити се, ублажсити се, утишиати се (о каквом болу, осећању и сл.). — Лака рана под лијезом плећком била му се прилично смИрила. Бан. Одмах се смирила кад јој је фра-Анте ... дао неке записе. Шимун. 4. фиг. престати живети, умрети. — Два пуцња. И још два. Жандарчина се смири. Дав. Боље је за њу и за нас да се смирила. Козарч. 5. задржати се, сместити се, настанити се. — Квочка воћка пилиће, а неће на једном мјесту да се смири. Вук. Дјед мV се као потукач смирио на овом брежуљку подигавши ... колибу. Гор. 6. заћи, запасти (о сунцу). — Кад се сунце смирило, легне да спава. Креш. Ето већ и сунце хоће да се смири. Лаз. Л. 7. постати мирнија. — Вода се, још увек опасно велика, ипак смирила. Аав
Изворни текст (OCR)
сми́рити, сми̑рӣм сврш. 1. а. учинити да неко буде миран, да се стиша, умирити; дове̏сти у стање мира, смирености. — Мати је хтјела да га смири. Мул. Једва Миленко смирио уплашене волове. Рад. Д. б. довести у покорност, умирити. — Црни паша смутну Босну смири. Март. в. учинити да престане сукоб, свађа, успоставити мир међу завађенима; угушшити немир, умирити, средити свађу, кавгу. — Него хајте ... међу собом да начин видимо и смиримо двије породице. Њег. Бескрајну свађу да смирим. М-И. г. смањити степен интензитета нечега, утишати, ублажити (о болу, о каквом осећању). — Само њему скрамица сна није могла да смири бол. Ћос. Д. Несрећа смири мржњу и застре што вјекови не би загладили. Павл. д. утажити, утолити (жеђ, глад). — До ријеке стрча, прилегну земљи и на душак сами жеђ врелу смири. Шант. А кад се наједе већ ијелом срце кад смири ... М-И. 2. а. завршити што (какав посао, испит и сл.). — Кад смирите летину и дођете до новца, вратићете ми. Шапч. Положио је матуру и смирио ригорозе. Кол. б. нахранити и напојити (стоку), намирити. — Ваља ми да почекам док смирим стоку. Рј. А. в. исплатити дуг, рачун, подмирити. — Нема дужника којега не бисте могли смирити. Павл. Султанићу ... јесу ли ти смирили вјенчање, ако нису, ја ћу платит за ње невјесте]. Март. 3. фиг. појести или попити. — Брзо су одмицале смокВе ИспоД ... вилица ... смири их више од половине. Пол. 1953. Читав смо аков смирили. Кор. 4. фиг. убити кога. — Смирили су га из митраљеза и уопште није успио да осјети смрт. Вуј. Скривен иза грма смирио сам каменом у главу зубача. Десн. 5, покр. угасити: ~ (крсну) свећу. Вук Рј.