сми̏слити
смислити
Лема
смислити
Извор
том 5, стр. 883, редослед 7
- 1.
размисливши донети какву одлуку, одлучити нешто, учинит, наумити.
— А сад ми смисли злу пријевару.
Смислио човек да мало прохода по вароши.
- 2.
добро размислити пре доношења одлуке, промислити.
— Смисли добро, па онда реци. Н. посл.
Смислиш ли добро што тај наук тврди ...
- 3.
схватити, домислити се, доћи на мисао.
— Најпослије смисли да није крив он већ Марта.
- 4.
измислити оно што не постоји, мишљењем створити.
— А прамајка људска бијаше лијепа, као да ју је смислила вила приче.
Ти ћеш то боље смислити него што ти ја умијем казати.
Фразе
не могу да га смислим разг. узречица којом се жели истаћи велика несношљивост и одвратност према некоме или нечему. — Ја, ето, не волим пиво. Не могу да га СмИслИМ. Мав.
Пододреднице
1. смислити (1). — Згодно си се смислио, везире! ... него да се ми ... скитати кренемо? Њег. 2. смислити (2). — Смисли се на што то води. Павл. Ма смислите се ... колика ће то бити штета! Каш. 3. помислити (на нешто). — Iлач увијек на њу навали ко̑ с брда, кадгод се смисли на штогод жалОСТИВНО. Рерт
Изворни текст (OCR)
сми̏слити, -ӣм сврш. 1. размисливши донети какву одлуку, одлучити нешто, учинит, наумити. — А сад ми смисли злу пријевару. М-И. Смислио човек да мало прохода по вароши. Јевт. 2. добро размислити пре доношења одлуке, промислити. — Смисли добро, па онда реци. Н. посл. Вук. Смислиш ли добро што тај наук тврди ... Комб. 3. схватити, домислити се, доћи на мисао. — Најпослије смисли да није крив он већ Марта. Шимун. 4. измислити оно што не постоји, мишљењем створити. — А прамајка људска бијаше лијепа, као да ју је смислила вила приче. Крањч. С. Ти ћеш то боље смислити него што ти ја умијем казати. Вук.