смла́тити
смлатити QA: medium
Лема
смлатити
Извор
том 5, стр. 884, редослед 13
- 1.а.
снажно ударајући, млатећи оо̄орити, срушити, отрести.
— Вјетра руке студене смлатише јутрос све моје цвијеће.
Смлатим сав цвет c баrрема у прво сено, и мали мој сенарник мирише као црква.
- 1.б.
потући ледом, градом, тучом.
— Дрвеће, смлаћено тучом, жалосно је дизало к неб оголело грање.
- 2.
снажно ударити (каквим предметом); премлатити, испребијати.
— Поврати се кући сатрвен као да га је ко кладом по глави смлатио.
Изравнао си понешто смлаћене кости.
- 3.а.
поразити, потући у рату.
— Потом је 180б. у јесен смлаћена И Пруска.
Ти исти генерали 18бб су немило смлатили Талијане.
- 3.б.
фиг. побити, доказати неоснованост нечијег мишљења, гледишта.
— Вук је готово смлатио Видаковића.
Класа којој сам припадао није успела да ме смлати, нисам се утопио у њој.
- 4.
учинити немоћним, неспособним, безвољним за рад, утученим (као последица болести).
— Урекли те, смлатили те, Манда ће обајати и не бој се.
Дете му ... једва изноћило: смлатила га као граном нека немоћ.
Војвоткиња баци на Ежена један од погледа који обухвате човека од главе до пете, смлате и униште сасвим.
Изворни текст (OCR)
смла́тити, смла̂тӣм сврш. 1. а. снажно ударајући, млатећи оо̄орити, срушити, отрести. — Вјетра руке студене смлатише јутрос све моје цвијеће. Наз. Смлатим сав цвет c баrрема у прво сено, и мали мој сенарник мирише као црква. Сек. б. потући ледом, градом, тучом. — Дрвеће, смлаћено тучом, жалосно је дизало к неб оголело грање. Рад. Д. 2. снажно ударити (каквим предметом); премлатити, испребијати. — Поврати се кући сатрвен као да га је ко кладом по глави смлатио. Ћип. Изравнао си понешто смлаћене кости. Шен. 3. а. поразити, потући у рату. — Потом је 180б. у јесен смлаћена И Пруска. Нов. Ти исти генерали 18бб су немило смлатили Талијане. Шимун. б. фиг. побити, доказати неоснованост нечијег мишљења, гледишта. — Вук је готово смлатио Видаковића. Прод. Класа којој сам припадао није успела да ме смлати, нисам се утопио у њој. Вучо. 4. учинити немоћним, неспособним, безвољним за рад, утученим (као последица болести). — Урекли те, смлатили те, Манда ће обајати и не бој се. Торд. Дете му ... једва изноћило: смлатила га као граном нека немоћ. Рад. Д. фиг. Војвоткиња баци на Ежена један од погледа који обухвате човека од главе до пете, смлате и униште сасвим. Јов. Ј.