Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смле̏ти

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 884

смле̏ти

смлети

Стална адреса

Лема

смлети

Извор

том 5, стр. 884, редослед 15

  1. в.

    ијек. смље̏ти, сврш в. самлети.

    ијек. — ијекавскив. — (после броја) век
    — Ја му рекох да оде у воденицу да смеље мало стрмна брашна.
    Дом.
    Смељите брже, јер ми се баба попела на тјеме да нема ни труна брашна.
    Бен.
    Све мирише мирисом смљевених ораха.
    Крл.
    Поболео се дечко изненада ... ватруштина ... смлела га те главу није могао дићи.
    Рад. Д.
Изворни текст (OCR)
смле̏ти, сме̏ље̄м, ијек. смље̏ти, сврш. в. самлети. — Ја му рекох да оде у воденицу да смеље мало стрмна брашна. Дом. Смељите брже, јер ми се баба попела на тјеме да нема ни труна брашна. Бен. Све мирише мирисом смљевених ораха. Крл. фиг. Поболео се дечко изненада ... ватруштина ... смлела га те главу није могао дићи. Рад. Д.