Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смо̏лав

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 886

смо̏лав

смолав

Стална адреса

Лема

смолав

Извор

том 5, стр. 886, редослед 2

  1. 1.

    који садржи у себи смолу (о дрвету).

    — Овдје су смолави лучи.
    Марет.
    Пред нама на чистини букти ватра и мирише смолаво дрво.
    Чол.
  2. 2.

    лепљив, умазан (од зноја, од прљаве масноће).

    — Лица су смолава и угријана.
    Крл.
    Испод смолаве капе стрши чупава коса.
    Вуков.
  3. 3.

    фиг. који се лако лепи, загрејава за кога.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — ДVша је у човјека млаца смолава за младу цурУ. Божсић.
Изворни текст (OCR)
смо̏лав, -а, -о 1. који садржи у себи смолу (о дрвету). — Овдје су смолави лучи. Марет. Пред нама на чистини букти ватра и мирише смолаво дрво. Чол. 2. лепљив, умазан (од зноја, од прљаве масноће). — Лица су смолава и угријана. Крл. Испод смолаве капе стрши чупава коса. Вуков. 3. фиг. који се лако лепи, загрејава за кога. — ДVша је у човјека млаца смолава за младу цурУ. Божсић.