смо̀тати
смотати QA: medium
Лема
смотати
Извор
том 5, стр. 887, редослед 12
- 1.
мотајући савити, увити у калем, клупко.
— Придржите ми да смотам ово мало конаца, аЛ пазите да се не замрси.
- 2.а.
сложити заврћући, прегибајући крајеве према унутрашњој страни; савити у трубу, спаковати, сложити.
— Мајка смота рухо, и седну на коња.
Помиње се викиншки брод који се тако даје смотати да стане у торбу.
- 2.б.
направити нешто, дати чему одређени облик савијајући, правећи га округлим.
— А он никада да смота цигарету.
Имала је слабе црне косе ... смотане у малу, рђаво зачешљану пунђV.
- 3.
снажно, силом повући за собом.
— Једна је макина смотала под себе дијете и здробила га.
Већ се била пливајући крау примакла, кад је све одједном ошмрк јак вјетар који се спушта у облику лсвка смота, свали и мртву при крају избаца.
- 4.
овладати ким, савладати кога, опхрвати (о болести).
— Љуто га смотала болест.
Силни кашаљ смота старца.
- 5.а.
фиг. украсти.
— Краву си негде смотао?
— Ратни плијен, друже!
Смота му половину новца.
- 5.б.
стрпати (у што).
— Облигацију ... попа брзо зграби па је смота у недра.
- 5.в.
обманути, заслепити, залудити, преварити кога.
— Толико му напокон набио Уш1И, толико га смотао да је сиромах .«. одлучио кренути с њим.
Сутрадан је ... причао ... како је »смотао малу«.
- 5.г.
учинити кога покорним, послушним.
— Настојите да останете на врху ... да смотате грађане пода се.
- 5.д.
погрд. халап-* љиво појести, пождерати, смазати.
— Један уме да гладује по четрест дана, други смота за по сата најдсбљег пурана.
Пододреднице
1. а. лећи савивши се као у клупко. — Смотала се на клупу и тврдо заспала. Тур. У ковитлац се смота на друму, ал умало што се и не изврну. Богдан. б. спустшти се мотајући се, вукући се (о магли). — Магле се смоташе по луговима. Бен. в. фиг. смести се, побркати се, збркати се. — Све се то смотало у мојој глави. Крл. 2. пасти, свалити се, скотрљати се. — Ала ми расте кика ... кад ми се непријатељ с коња смота. Радич. Смота се наузнак стиснувши грчевито усне. Ков. А. 3. фиг. умаћи, нестати. — Јуришају пси аждаје право на ме, али једна госпа махне руком на њиХ, и оне се некуд смотају. Ком
Изворни текст (OCR)
смо̀тати, -а̄м сврш. 1. мотајући савити, увити у калем, клупко. — Придржите ми да смотам ово мало конаца, аЛ пазите да се не замрси. Шапч. 2. а. сложити заврћући, прегибајући крајеве према унутрашњој страни; савити у трубу, спаковати, сложити. — Мајка смота рухо, и седну на коња. НП Вук. Помиње се викиншки брод који се тако даје смотати да стане у торбу. К 1950. б. направити нешто, дати чему одређени облик савијајући, правећи га округлим. — А он никада да смота цигарету. Крањч. С. Имала је слабе црне косе ... смотане у малу, рђаво зачешљану пунђV. Ћос. Б. 3. снажно, силом повући за собом. — Једна је макина смотала под себе дијете и здробила га. Крл. Већ се била пливајући крау примакла, кад је све одједном ошмрк јак вјетар који се спушта у облику лсвка смота, свали и мртву при крају избаца. Љуб 4. овладати ким, савладати кога, опхрвати (о болести). — Љуто га смотала болест. Драж. Силни кашаљ смота старца. Крањч. С. 5. фиг. а. украсти. — Краву си негде смотао? — Ратни плијен, друже! Ћоп. Смота му половину новца. Матош. б. стрпати (у што). — Облигацију ... попа брзо зграби па је смота у недра. Јакш. Ђ. в. обманути, заслепити, залудити, преварити кога. — Толико му напокон набио Уш1И, толико га смотао да је сиромах .«. одлучио кренути с њим. Вел. Сутрадан је ... причао ... како је »смотао малу«. Ћоп. Г. учинити кога покорним, послушним. — Настојите да останете на врху ... да смотате грађане пода се. Шен. д. погрд. халап-* љиво појести, пождерати, смазати. — Један уме да гладује по четрест дана, други смота за по сата најдсбљег пурана. Змај.