смо̀ћи
смоћи
Лема
смоћи
Извор
том 5, стр. 888, редослед 11
- 1.а.
бити у стању, узмоћи, учинити, набавити, остварити нешто.
— Узалуд се надају и он и жена му да ће смоћи да купе што кравице. Ћон. Одакле ћу ја смоћи двадесет и пет форинта пореза и хранити се и одијевати се, ја и жена!
- 1.б.
домоћи се, доћи до чега, наћи (у себи).
— Али је ипак смогла још толико снаге да прошапће првом партизану.
Али он не сможе ни смијешка, нит умједе да прича.
- 2.
надјачати, савладати.
— Ал да су нам од оцјела руке, не бисмо их ни самогли сами, ал божија смоћи ће их снага.
Ко ће га смоћи?
Рј.
- 3.
имати доста, бити довољно, достати.
— Хоће ли ти храна смоћи до нове?
Рј.
Пододреднице
доћи до снаге, ојачати, узмоћи. — Кад се смогне уоколо раја ... и теби ће дотијеснит', кнеже! Март. Како су се одмах за нама смогли ... пођоше са нама корак у корак. Богдан
Изворни текст (OCR)
смо̀ћи, смо̏гне̄м сврш. 1. а. бити у стању, узмоћи, учинити, набавити, остварити нешто. — Узалуд се надају и он и жена му да ће смоћи да купе што кравице. Ћон. Одакле ћу ја смоћи двадесет и пет форинта пореза и хранити се и одијевати се, ја и жена! Коз. Ј. б. домоћи се, доћи до чега, наћи (у себи). — Али је ипак смогла још толико снаге да прошапће првом партизану. Донч. Али он не сможе ни смијешка, нит умједе да прича. Андр. И. 2. надјачати, савладати. — Ал да су нам од оцјела руке, не бисмо их ни самогли сами, ал божија смоћи ће их снага. Март. Ко ће га смоћи? Вук Рј. 3. имати доста, бити довољно, достати. — Хоће ли ти храна смоћи до нове? Вук Рј.