Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смра́чити

сврштом 5, стр. 889

смра́чити

смрачити

Лема

смрачити

Извор

том 5, стр. 889, редослед 9

  1. 1.

    учинити мрачним, умањити, заклонитисветлос обавити, покрити мраком, замрачити.

    — Данас је Космајска улица једним делом ... смрачена високим модерним зградама.
    Сек.
  2. 2.

    фиг. учинити смркнутим, невеселим, зловољним.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Шупље ципеле у стању су да смраче душу човјека у кишне јесење вечери.
    Мар.
  3. 3.

    безл. в. смрачити се (1).

    безл. — безличнов. — (после броја) век
    — Кад ми сване, тад ми одлахне, а кад смрачи, опет поједначи.
    Март.
    Шумна је река, кад смрачи, од својих обала шира.
    Дуч.

Фразе

~ лице добити мрачан изглед, намргодити се. — Стаде насред чардака, смрачи лице па сасу на субашу.
Мул.
вид ми се смрачи, смрачи ми се пре д очима о привременом, тренутном губитку вида због јаке узбуђености или слабости. — Вид ми се смрачи, а крв ми узавре сва. Ил. Замагли ми се и смрачи ми се пред очима.
Кор.

Пододреднице

~ се

1. а. безл. настати, постати мрачно. — Чпм се смрачи, направићемо покрет до села. Чол. Док стигоше у град, већ се и смрачило. Вел. б. утонути у мрак, изгубити светлост, постати таман. — Затворио је врата, и колиба се смрачила сва. Сиј. Некако се и мени смрачи јасно јутро. Андр. И. Сјајна нам се звијезда смрачила. Богд. 2. а. добити мрачан изглед, натмурити се, намргодити се. — Његова се физиономија ... одједном смрачила и добила једну нарочиту гримасу гадне пакости. Јов. С. Смрачио се и Новосел ојађен и увријеђен. Цес. А. б. јако ослабити, изгубити сјај (о очима). — Помути се памет њена, смрачише се очи. Хар. 3. изгубити моћ расуђивања. — Већ послије друге чаше мени се заврти и смрачи у глави. Шимун. Нешто се у њој смрачило и смучило. Бар

безл. настати, постати мрачно.утонути у мрак, изгубити светлост, постати таман.добити мрачан изглед, натмурити се, намргодити се.јако ослабити, изгубити сјај (о очима).изгубити моћ расуђивања.
Изворни текст (OCR)
смра́чити, смра̂чӣм сврш. 1. учинити мрачним, умањити, заклонитисветлос обавити, покрити мраком, замрачити. — Данас је Космајска улица једним делом ... смрачена високим модерним зградама. Сек. 2. фиг. учинити смркнутим, невеселим, зловољним. — Шупље ципеле у стању су да смраче душу човјека у кишне јесење вечери. Мар 3. безл. в. смрачити се (1). — Кад ми сване, тад ми одлахне, а кад смрачи, опет поједначи. Март. Шумна је река, кад смрачи, од својих обала шира. Дуч.