Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смр̀вљен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 889

смр̀вљен

смрвљен

Лема

смрвљен

Извор

том 5, стр. 889, редослед 12

  1. 1.

    трп. прид. од смрвипш (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    утучен, сломљен.

    — Злосутни старац смрвљен је толиком боли.
    Ђал.
    Он не казује бол смрвљене душе своје.
    Ком.
  3. 3.

    уништен, сатрт.

    — Његов штапски батаљон ... остао је смрвљен и искасапљен.
    Лал.
  4. 4.

    посустао, изнемогао, умртвљен, ошамућен.

    — Сунце прижегло, као да боде. Људи смрвљени. I акао.
    Јак.
Изворни текст (OCR)
смр̀вљен, -а, -о 1. трп. прид. од смрвипш (се). 2. утучен, сломљен. — Злосутни старац смрвљен је толиком боли. Ђал. Он не казује бол смрвљене душе своје. Ком. 3. уништен, сатрт. — Његов штапски батаљон ... остао је смрвљен и искасапљен. Лал. 4. посустао, изнемогао, умртвљен, ошамућен. — Сунце прижегло, као да боде. Људи смрвљени. I акао. Јак.