Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

смр̏кнуо

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 892

смр̏кнуо

смркнуо, смркао

Стална адреса

Лема

смркнуо

Варијанте

смркао, смр̏као

Извор

том 5, стр. 892, редослед 14

  1. 1.

    -кла, -ло; трп. прид. смр̏кнӯт) сврш. 1. постати таман, мрачан, потамнети.

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
    — Смркни, дане, не огрануо ми! НП
    Рј. А.
    Густи смркну на земљу облаци па пролију тучу и олују.
    Март.
  2. 2.

    (што) натмурити, намргодити, намрштити (лице, чело), набрати (обрве) (као знак незадовољстеа, забринутости, узнемирености и сл.).

    сл. — слично
    — Долазак сусједа смркну му ведро чело и сатре смијешак с усана.
    Гор.
    Смркне зловољно лице и окрене се.
    Новак
    Стара смркну своје ... поседеле обрве. НК 194б.
  3. 3.а.

    безл. настати мрак, постати мрачно, смрачити се.

    безл. — безлично
    — Ондје преданим, а чим смркне, притежи опанке па преко Корита.
    Јакш. Ђ.
  4. 3.б.

    фиr.

  5. 3.в.

    смркнути се (3а).

    — Кад дођу ти избори, а мепи чисто смркНе.
    Нуш.

Фразе

док је дном не смркне, другом не сване посл. док један не изгуби, други не добије; ~ пред очима в. смркнути се (за).

Пододреднице

~ се

1. а. безл. постати мрачно, настати ноћ. — Тек пет часова, а како се већ смркло напољу. Глиш. Већ се било смркло кад су се вратили. Бег. б. покрити се мраком, потамнети. — И буде добро да се смеје пут неба што се смркло тако. Мас. 2. добити мрк, натмурен изглед, намргодити се, намрштити се. — Угледавши оца, смркну се као облак. Шимун. Не приметише како се Џlемино чело смркло. Андр. И. 3. фиг. а. изгубити контролу над собом, изгубити моћ расуђивања; осетити велики терет нечега, велику непријатност због нечега. — Кад ми се смркне пред очима ... не знам шта радим. Петр. В. Некад би му се тако смркло да не би знао шта би почети. О-. б. издахнути, умрети, изгубити живот. — Смркнуће се многом докле робљу сване. Стан. Сад се ... вида и пријети, остане ли ... само жив да ће се неком, бели, смркнути. Ћоп

безл. постати мрачно, настати ноћ.покрити се мраком, потамнети.добити мрк, натмурен изглед, намргодити се, намрштити се.фиг. изгубити контролу над собом, изгубити моћ расуђивања; осетити велики терет нечега, велику непријатност због нечега.Некад би му се тако смркло да не би знао шта би почети. О-.издахнути, умрети, изгубити живот.
Изворни текст (OCR)
смр̏кнуо, -ула и смр̏као, -кла, -ло; трп. прид. смр̏кнӯт) сврш. 1. постати таман, мрачан, потамнети. — Смркни, дане, не огрануо ми! НП Рј. А. Густи смркну на земљу облаци па пролију тучу и олују. Март. 2. (што) натмурити, намргодити, намрштити (лице, чело), набрати (обрве) (као знак незадовољстеа, забринутости, узнемирености и сл.). — Долазак сусједа  смркну му ведро чело и сатре смијешак с усана. Гор. Смркне зловољно лице и окрене се. Новак. Стара смркну своје ... поседеле обрве. НК 194б. 3. безл. а. настати мрак, постати мрачно, смрачити се. — Ондје преданим, а чим смркне, притежи опанке па преко Корита. Јакш. Ђ. б. фиr. в. смркнути се (3а). — Кад дођу ти избори, а мепи чисто смркНе. Нуш.