смр̏тан
смртан
Лема
смртан
Извор
том 5, стр. 894, редослед 1
- 1.а.
(одр. смр̏тнӣ) (одр.) који се односи на смрт: смртни случај.
— У смртни час помела му се свест.
Стајао је крај смртне постеље своје мајке.
- 1.б.
који је одређен за случај смрти, за мртваца.
— Смртна свијећа горјела је тужним свјетлом и расвјетљавала већ мртво лице старичино.
- 2.а.
који је по својој природи подвргнут смрти, који мора умрети, који не може живети вечно; супр. бесмртан.
— Неће ваљда умрети?
— викну она.
— Смртни смо сви, није никакво чудо ако и умре.
- 2.б.
(у именичкој служби) м и с онај који је смртан, оно што је смртно.
— Овај дар од мене смртног прими.
Ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и оно смртно да се обуче У бесмртност.
- 3.
који доноси, причињава или може причинити смрт, који има за после-
- 87.
Речник српскохрватскога књижевног језика, V дицу смрт.
— Старо и младо, велико и мало смртном се цевљу наоружало.
Ђуран, осмотривши смртни обруч, наједанпут запјева високо и дрхтаво.
На њем има седам смртних рана. НП
- 4.а.
који прати смрт, процес умирања.
— Смртан зној облије му чело.
Домало хвата је смртни хропац.
- 4.б.
који је непосредно пред смрћу, који умире или тек што није умро.
— А Марко му смртан бесједио: Прођи ме се ... е хоћу ти саде умријети.
- 5.
фиг. који је у крајњем, највишем степену свога испољавања, свога интензитета, силан, ужасан.
— Држао је ... ону двојицу за своје смртне непријатеље.
Противник је смртан ... свега онога што он зове грађанским сентиментализмом.
Смртни страх и очајање испуни њиХовУ душУ.
казна (осуда, пресуда) правн. најтежа казна којом се осуђеник лишава живота; смртни греХ а) цркв. грех који се не може искупити; б) велика мана, порок, поступак, дело које се не може опростити; смртни лист (писмо) штампано обавештење о нечијој смрти, које има већ утврђену форму.
Фразе
везати смртним чвором везати до смрти. — Дојучерашњи обични другови преконоћ створише пријатељство везано смртним чвором. Ћоп.; испити смртну чашу издахнути, умрети. — Свима нам је једном испити ту смртну чашу. Креш.; није му дошла смртна нар. неће још умрети;
Изворни текст (OCR)
смр̏тан, -тна, -тно (одр. смр̏тнӣ) 1. (одр.) а. који се односи на смрт: смртни случај. — У смртни час помела му се свест. Кост. Л. Стајао је крај смртне постеље своје мајке. Новак. б. који је одређен за случај смрти, за мртваца. — Смртна свијећа горјела је тужним свјетлом и расвјетљавала већ мртво лице старичино. Ков. А. 2. а. који је по својој природи подвргнут смрти, који мора умрети, који не може живети вечно; супр. бесмртан. — Неће ваљда умрети? — викну она. — Смртни смо сви, није никакво чудо ако и умре. Ранк. б. (у именичкој служби) м и с онај који је смртан, оно што је смртно. — Овај дар од мене смртног прими. Марет. Ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и оно смртно да се обуче У бесмртност. Вук. 3. који доноси, причињава или може причинити смрт, који има за после- 87 Речник српскохрватскога књижевног језика, V дицу смрт. — Старо и младо, велико и мало смртном се цевљу наоружало. Јакш. Ђ. Ђуран, осмотривши смртни обруч, наједанпут запјева високо и дрхтаво. Донч. На њем има седам смртних рана. НП Рј. А. 4. а. који прати смрт, процес умирања. — Смртан зној облије му чело. Кум. Домало хвата је смртни хропац. Ћип. б. који је непосредно пред смрћу, који умире или тек што није умро. — А Марко му смртан бесједио: Прођи ме се ... е хоћу ти саде умријети. НП Вук. 5. фиг. који је у крајњем, највишем степену свога испољавања, свога интензитета, силан, ужасан. — Држао је ... ону двојицу за своје смртне непријатеље. Коз. Ј. Противник је смртан ... свега онога што он зове грађанским сентиментализмом. Михиз. Смртни страх и очајање испуни њиХовУ душУ. Дом.