Одредница

сму́тити

сврштом 5, стр. 897

сму́тити

смутити

Стална адреса

Лема

смутити

Извор

том 5, стр. 897, редослед 4

  1. 1.

    учинити мутним, замутити (воду).

    — Слеrла ce У језеро бујица, воду му смутила.
    Љуб.
  2. 2.а.

    изазвати смутњу, неред, узбунити; пореметити, нарушити.

    — Издајством јој својој земљи хоће мир да смути.
    Богд.
  3. 2.б.

    изазвати неспоразум, раздор, свађу, спор.

    — А с чеса се то мало свадисте? Ко најпрви смути на састанку?
    Њег.
  4. 3.а.

    изазвати узбуђеност, узрујаност, пометеност, збрку, довести у стање збуњености, пометености.

    — Иву та вијест још у цркви смути.
    Ћип.
    Види се да ти је маркизичина љепота смутила разум.
    Том.
  5. 3.б.

    изазвати опијеност, менталну пометеност (деловањем алкохола).

    — Ракија клипара смути му мозак.
    Пав.
  6. 3.в.

    довести у стање узнемирености, изазвати страх, панику.

    — ОкVжише се и сремски виногради филоксером, што је смутило духове. Петр.
  7. 3.в.

    То што се догодило Гари, увелико је смутило СИлвестра. Божић.

  8. 3.г.

    збунити, поколебати.

    — Прва моја несрећа у животу ... била је велика, али ме она, иако ме је смутила, није могла саломити.
    Нед.

Фразе

смути па проспи разr. в. уз смућкати (изр.). — Сва та скупљања ... у ствари је смути па проспи.
Лал.

Пододреднице

~ се

безл. 1. осетити муку у желуцу, смучити се. — Мени се смути нешто У утроби ... обухвати ме нека подмукла боља. Ат. Кад јој је море наудило ... Лазо ... држи је за руку, а кад јој се посвема смути, положи главу на његове прси. Ћип. 2. постати мутан, изгубити сјај, бистрину (о оку). — Прелети му преко чела облачак, смути му се око. Шен. У његовим зеницама се нешто смути, зачуђено ме погледа. Бар. 3. постати мутно, замаглити се, замрачити се (пред очима). — Онда ми се смутило пред очима, те сам од тешке боли клонуо духом. Коз. Ј. 4. а. доћи у стање збрке, пометености. — Сласт и силу изгуби причање, ум се смути, а језик заплете. Њег. Кад би помислила да је обојица љубе, смутила се душа у њој. Шимун. Смутило му се у души. Дов. б. збунити се, смести се, осетити се нелагодно. — Ружа се зарумење и смути. Љуб. Јоже стане и вас се смути. Наз. в. узнемирити се, узрујати се, узбунити се. — Смутише се гости, у вику се дали: Каква је то шала? Зар се тако шали? Ил

безл. осетити муку у желуцу, смучити се.постати мутан, изгубити сјај, бистрину (о оку).постати мутно, замаглити се, замрачити се (пред очима).доћи у стање збрке, пометености.збунити се, смести се, осетити се нелагодно.узнемирити се, узрујати се, узбунити се.
Изворни текст (OCR)
сму́тити, сму̑тӣм сврш. 1. учинити мутним, замутити (воду). — Слеrла ce У језеро бујица, воду му смутила. Љуб. 2. а. изазвати смутњу, неред, узбунити; пореметити, нарушити. — Издајством јој својој земљи хоће мир да смути. Богд. б. изазвати неспоразум, раздор, свађу, спор. — А с чеса се то мало свадисте? Ко најпрви смути на састанку? Њег. 3. а. изазвати узбуђеност, узрујаност, пометеност, збрку, довести у стање збуњености, пометености. — Иву та вијест још у цркви смути. Ћип. Види се да ти је маркизичина љепота смутила разум. Том. б. изазвати опијеност, менталну пометеност (деловањем алкохола). — Ракија клипара смути му мозак. Пав. в. довести у стање узнемирености, изазвати страх, панику. — ОкVжише се и сремски виногради филоксером, што је смутило духове. Петр. В. То што се догодило Гари, увелико је смутило СИлвестра. Божић. г. збунити, поколебати. — Прва моја несрећа у животу ... била је велика, али ме она, иако ме је смутила, није могла саломити. Нед.