сму́цати

1. а. ходати тамо-амо без посла и циља, луњати, тумарати. — Сваки се боговетни дан смуцао по њиховој кући. Л-К. У соби се мало бавио и по цео дан би се смуцао по другим собама и играо карте. Јак. б. често обилазити некога, задржават. се негде (због каквог скривеног разлога). — Они се смуцају ту због тебе, сејо моја. Ранк. в. кришом долазити и луњати негде, мувати се. — Притајила се да чује ко се то у то доба ноћи смуца по авлији. Чипл. 2. проводити живот лутајући без циља, без сталног боравишта, скитати се. — Ви не знате што то значи смуцати се по парковима на јесењој киши, гладан и подеран и без крова. Крл. Мрзело ме да се смуцам по свету. НИН 1970. фиr. Маглуштина се смуцала по лападској шуми. Војн. 3. ићи клизећи по глаткој површини, тоциљати се. — Муха се на леденој бради смуцала. Ко