сму̏чити
смучити
Лема
смучити
Извор
том 5, стр. 898, редослед 19
- 1.
безл. осетити мучнину, муку, гађење у желуцу.
— Сваки пут кад би отворио јутарње новине, смучило би му се од мириса влажне хартије и свеже штампарске боје.
Како је ... била празне утробе ... нагло јој се смучило.
- 2.
осетити непријатност, нерасположење, антипатију према нечему, дојадити коме.
— Хоћу да оставим фудбал. Смучило ми се. Пол. 1971.
Изворни текст (OCR)
сму̏чити се, -ӣ се сврш. безл. 1. осетити мучнину, муку, гађење у желуцу. — Сваки пут кад би отворио јутарње новине, смучило би му се од мириса влажне хартије и свеже штампарске боје. Ћос. Б. Како је ... била празне утробе ... нагло јој се смучило. Михољ. 2. осетити непријатност, нерасположење, антипатију према нечему, дојадити коме. — Хоћу да оставим фудбал. Смучило ми се. Пол. 1971.