сму̏ша
смуша
Лема
смуша
Извор
том 5, стр. 898, редослед 21
- 1.
велика и густа магла, време кад је земља покривена, обавијена маглом. Р-К Реч.
- 2.а.
смућеност, вртоглавица. Рј. А. сму̏шен -а, -о̄
- 1.
трт. прид. од смушити се.
- 2.а.
сметен, збуњен, пометен.
— Магдо! Брзо спремај! Ево нам гости! А Маrда сва смушена.
Брзо се... окрене ... смушен.
- 2.б.
који се брзо збуни, расејан, растресен.
— А и кад не би био луд, шrа ћеш? Смушен је!
Руме је била трома, смушена.
- 2.в.
збркан, нејасан, конфузан (о мислима).
— Али ни хладна звјездана ноћ не освјежи смушене мисли.
- 2.г.
који изражава збуњеност, сметеност.
— Од узбуђења смушеним покретом сними наочале и опет их натакне на нос.
Изворни текст (OCR)
сму̏ша ж 1. велика и густа магла, време кад је земља покривена, обавијена маглом. Р-К Реч. 2. смућеност, вртоглавица. Рј. А. сму̏шен -а, -о̄ 1. трт. прид. од смушити се. 2. а. сметен, збуњен, пометен.— Магдо! Брзо спремај! Ево нам гости! А Маrда сва смушена. Станк. Брзо се... окрене ... смушен. Кал. б. који се брзо збуни, расејан, растресен. — А и кад не би био луд, шrа ћеш? Смушен је! Мар. Руме је била трома, смушена. Љуб. в. збркан, нејасан, конфузан (о мислима). — Али ни хладна звјездана ноћ не освјежи смушене мисли. Шимун. г. који изражава збуњеност, сметеност. — Од узбуђења смушеним покретом сними наочале и опет их натакне на нос. Донч.