Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сму̑ћен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 897

сму̑ћен

смућен

Лема

смућен

Извор

том 5, стр. 897, редослед 14

  1. 1.

    трп. прид. од смутити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    збуњен, сметен.

    — Оком наоколо блуди сав смућен још од препаћена страха.
    Комб.
    По дану је уморан и смућен од несаНИЦе. ал.

Фразе

ударити у смућене ветрове фиг. почети говорити замршено, почети бунцати. — А ево си ударио, владико, у некакве смућене вјетрове.
Њег.
Изворни текст (OCR)
сму̑ћен, -а, -о 1. трп. прид. од смутити (се). 2. збуњен, сметен. — Оком наоколо блуди сав смућен још од препаћена страха. Комб. По дану је уморан и смућен од несаНИЦе. ал.