смући́ва̄ње

смућивање

смућивање

том 5, стр. 898, редослед 2

—
гл. им. од смућивати (се) смући́вати (се), сму̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према смутити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
— Црна слутња ... је мори и смућује.
Ћип.

Изворни текст (OCR)

смући́ва̄ње с гл. им. од смућивати (се). смући́вати (се), сму̀ћује̄м (се) несврш. и уч. према смутити (се). — Црна слутња ... је мори и смућује. Ћип.