Одредница

сму̏ћкати

сврштом 5, стр. 898

сму̏ћкати

смућкати

Лема

смућкати

Извор

том 5, стр. 898, редослед 3

  1. 1.

    тресући довести течност у узбуркано стање, промућкати; измешати, испреттурати разне предмете.

    — Све се фигуре смијешају, скупе, смућкају и баце у кесу.
    Вел.
  2. 2.

    направити, написати, саставити, створити нешто на брзу руку и како било.

    pejorative
    пеј. — пејоративно
    — Ех, да видимо шта је смућкао.
    Сим.

Фразе

смућкај па проли, смућкај па проспи разг. то ништа не ваља. — Ама, ми смо одмах казали да је то смућкај па проспи. Ком.; смућкали су нешто (између себе) разг. смислили су неку подвалу; смицалицу.

Пододреднице

~ се

смешати се, доћи у стање збрканости. — Те ријечи ... нису страшне, али кад се то све смућкало у једној болесној глави, испало је право чудо. Чол. сму̏хати (се), -а̄м (се) сврш. в. смувати (се). Бен. Рј

смешати се, доћи у стање збрканости.
Изворни текст (OCR)
сму̏ћкати, -а̄м сврш. 1. тресући довести течност у узбуркано стање, промућкати; измешати, испреттурати разне предмете. — Све се фигуре смијешају, скупе, смућкају и баце у кесу. Вел. 2. пеј. направити, написати, саставити, створити нешто на брзу руку и како било. — Ех, да видимо шта је смућкао. Сим.