сна́га

— Тешко оболео није осећао ни воље ни снаге за један тако тежак посао.

Из живога народа црпао сам и црпем непрестано творну снагу.

Шкрипну крила ветрењаче под снагом ветра.

— Неколико обавеза, које су имале законску снагу, држава је нишптила новим законима.

Тиме понешто отупљује снагу и оштрину говорникових аргумената.

— Црква4 у Србији није била водећа снаrа у друштву.

— Vападамо са седам пута већом снагом него кад смо долазили из Црне Горе. Дед.

— Посао, терет, зазноји се снага, а цуг зачас ухвати.

— Устани, снаго моја ... да те види твој деда.

Ајс! воци наши, снаго наша!

— Сматра се послодавцем онај који узима тјелесну или умну снагу под најам. Мј. 1936. Та ви сте ми најбоље снаrе.

ослабио, изнемогао, сустао сам (си, је ...) изгубити (обавезну) снагу (о законV и сл.) престати вредети; из све снаге, пуном снагом, свом снагом што се највише може. — lапрезао се из све снаге да не буде побеђен. Ћос. Б.; коњска ~ јединица за мерење енергије (75 кг тежине на 1 метар висине); куповна ~ новца већа или мања вредност новца; мла да, нова ~ млади, нови људи; моторна ~ покретна сила; наићи на мушку снагу наићи на јак отпор. — Царска војска ... наишла је на мушку снагу и избачена је]. Јак.; напре дне (здраве, прогресивне) снаге они који раде у духу с позитивним кретањима у друштву; опасати се снагом постати ак; оружана ~ војска; посветити коме или чему (све) своје снаге дати се живо на што, живо узнастојати око чега; повратити снагу опоравити се; производне снаге све што служи за производњу (средства за производњу и људи); радна снага радници. — На његову посједу ради јефтино плаћена најамна радна снага. ЕГ.; ставити што (из)ван снаге учинити неважећим, безвредним; стати на снагу ојачати, одрасти. — Кад је Туба стала на снагу, ишла је по селу по надницама.