Одредница

сна́га

жтом 5, стр. 899

сна́га

снага QA: medium

Лема

снага

Извор

том 5, стр. 899, редослед 23

  1. 1.

    способност физичког и душевног рада, јачина, моћ, сила; супр. слабост

    супр. — супротно
    — Тешко оболео није осећао ни воље ни снаге за један тако тежак посао.
    Скерл.
    Из живога народа црпао сам и црпем непрестано творну снагу.
    Дук.
    Шкрипну крила ветрењаче под снагом ветра.
    Чипл.
  2. 2.

    ваљаност, вредност.

    — Неколико обавеза, које су имале законску снагу, држава је нишптила новим законима.
    Ћос. Б.
    Тиме понешто отупљује снагу и оштрину говорникових аргумената.
    Креш.
  3. 3.а.

    организовани скуп људи који теже истом циљу: револуционарне снаге.

    — Црква4 у Србији није била водећа снаrа у друштву.
    Бошк.
  4. 3.б.

    војне јединице, оружани одреди, војна сила, војска.

    — Vападамо са седам пута већом снагом него кад смо долазили из Црне Горе. Дед.
  5. 3.в.

    Узмицање наше војске ... значи само прегруписање снаrа. Јонке.

  6. 4.

    фиг. људско тело.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Посао, терет, зазноји се снага, а цуг зачас ухвати.
    Рад. Д.
  7. 5.

    назив одмила за вољено биће или корисну животињу.

    — Устани, снаго моја ... да те види твој деда.
    БК 1906
    Ајс! воци наши, снаго наша!
    Ђур.
  8. 6.

    радници, људи на неком подручју рада.

    — Сматра се послодавцем онај који узима тјелесну или умну снагу под најам. Мј. 1936. Та ви сте ми најбоље снаrе.
    Срем.
  9. 7.

    чистоћа. Вук Рј.

    dialectal
    покр. — покрајински
    ослабио, изнемогао, сустао сам (си, је ...) изгубити (обавезну) снагу (о законV и сл.) престати вредети; из све снаге, пуном снагом, свом снагом што се највише може. — lапрезао се из све снаге да не буде побеђен. Ћос. Б.; коњска ~ јединица за мерење енергије (75 кг тежине на 1 метар висине); куповна ~ новца већа или мања вредност новца; мла да, нова ~ млади, нови људи; моторна ~ покретна сила; наићи на мушку снагу наићи на јак отпор. — Царска војска ... наишла је на мушку снагу и избачена је]. Јак.; напре дне (здраве, прогресивне) снаге они који раде у духу с позитивним кретањима у друштву; опасати се снагом постати ак; оружана ~ војска; посветити коме или чему (све) своје снаге дати се живо на што, живо узнастојати око чега; повратити снагу опоравити се; производне снаге све што служи за производњу (средства за производњу и људи); радна снага радници. — На његову посједу ради јефтино плаћена најамна радна снага. ЕГ.; ставити што (из)ван снаге учинити неважећим, безвредним; стати на снагу ојачати, одрасти. — Кад је Туба стала на снагу, ишла је по селу по надницама.
    Коч.

Фразе

бити (држати се, остати, стајати) на снази важити, вредети (о уставу, закону, пропису и сл.); бити у (најбољој, пуној) снази бити здрав и јак; добити, (добивати обавезну) снагу (о закону пропису и сл.) почети вредети. — Уговор о раду добија обавезну снагу тек осми дан по потпису. Лапч.; издала ме (те, га ...)
Изворни текст (OCR)
сна́га ж 1. способност физичког и душевног рада, јачина, моћ, сила; супр. слабост. — Тешко оболео није осећао ни воље ни снаге за један тако тежак посао. Скерл. Из живога народа црпао сам и црпем непрестано творну снагу. Дук. Шкрипну крила ветрењаче под снагом ветра. Чипл. 2. ваљаност, вредност. — Неколико обавеза, које су имале законску снагу, држава је нишптила новим законима. Ћос. Б. Тиме понешто отупљује снагу и оштрину говорникових аргумената. Креш. 3. а. организовани скуп људи који теже истом циљу: револуционарне снаге. — Црква4 у Србији није била водећа снаrа у друштву.; Бошк. б. војне јединице, оружани одреди, војна сила, војска. — Vападамо са седам пута већом снагом него кад смо долазили из Црне Горе. Дед. В. Узмицање наше војске ... значи само прегруписање снаrа. Јонке. 4. фиг. људско тело. — Посао, терет, зазноји се снага, а цуг зачас ухвати. Рад. Д. 5. назив одмила за вољено биће или корисну животињу. — Устани, снаго моја ... да те види твој деда. БК 1906. Ајс! воци наши, снаго наша! Ђур. 6. радници, људи на неком подручју рада. — Сматра се послодавцем онај који узима тјелесну или умну снагу под најам. Мј. 1936. Та ви сте ми најбоље снаrе. Срем. 7. покр. чистоћа. Вук Рј.