сна́га
снага QA: medium
Лема
снага
Извор
том 5, стр. 899, редослед 23
- 1.
способност физичког и душевног рада, јачина, моћ, сила; супр. слабост
— Тешко оболео није осећао ни воље ни снаге за један тако тежак посао.
Из живога народа црпао сам и црпем непрестано творну снагу.
Шкрипну крила ветрењаче под снагом ветра.
- 2.
ваљаност, вредност.
— Неколико обавеза, које су имале законску снагу, држава је нишптила новим законима.
Тиме понешто отупљује снагу и оштрину говорникових аргумената.
- 3.а.
организовани скуп људи који теже истом циљу: револуционарне снаге.
— Црква4 у Србији није била водећа снаrа у друштву.
- 3.б.
војне јединице, оружани одреди, војна сила, војска.
— Vападамо са седам пута већом снагом него кад смо долазили из Црне Горе. Дед.
- 3.в.
Узмицање наше војске ... значи само прегруписање снаrа. Јонке.
- 4.
фиг. људско тело.
— Посао, терет, зазноји се снага, а цуг зачас ухвати.
- 5.
назив одмила за вољено биће или корисну животињу.
— Устани, снаго моја ... да те види твој деда.
Ајс! воци наши, снаго наша!
- 6.
радници, људи на неком подручју рада.
— Сматра се послодавцем онај који узима тјелесну или умну снагу под најам. Мј. 1936. Та ви сте ми најбоље снаrе.
- 7.
чистоћа. Вук Рј.
dialectalослабио, изнемогао, сустао сам (си, је ...) изгубити (обавезну) снагу (о законV и сл.) престати вредети; из све снаге, пуном снагом, свом снагом што се највише може. — lапрезао се из све снаге да не буде побеђен. Ћос. Б.; коњска ~ јединица за мерење енергије (75 кг тежине на 1 метар висине); куповна ~ новца већа или мања вредност новца; мла да, нова ~ млади, нови људи; моторна ~ покретна сила; наићи на мушку снагу наићи на јак отпор. — Царска војска ... наишла је на мушку снагу и избачена је]. Јак.; напре дне (здраве, прогресивне) снаге они који раде у духу с позитивним кретањима у друштву; опасати се снагом постати ак; оружана ~ војска; посветити коме или чему (све) своје снаге дати се живо на што, живо узнастојати око чега; повратити снагу опоравити се; производне снаге све што служи за производњу (средства за производњу и људи); радна снага радници. — На његову посједу ради јефтино плаћена најамна радна снага. ЕГ.; ставити што (из)ван снаге учинити неважећим, безвредним; стати на снагу ојачати, одрасти. — Кад је Туба стала на снагу, ишла је по селу по надницама.
Фразе
бити (држати се, остати, стајати) на снази важити, вредети (о уставу, закону, пропису и сл.); бити у (најбољој, пуној) снази бити здрав и јак; добити, (добивати обавезну) снагу (о закону пропису и сл.) почети вредети. — Уговор о раду добија обавезну снагу тек осми дан по потпису. Лапч.; издала ме (те, га ...)
Изворни текст (OCR)
сна́га ж 1. способност физичког и душевног рада, јачина, моћ, сила; супр. слабост. — Тешко оболео није осећао ни воље ни снаге за један тако тежак посао. Скерл. Из живога народа црпао сам и црпем непрестано творну снагу. Дук. Шкрипну крила ветрењаче под снагом ветра. Чипл. 2. ваљаност, вредност. — Неколико обавеза, које су имале законску снагу, држава је нишптила новим законима. Ћос. Б. Тиме понешто отупљује снагу и оштрину говорникових аргумената. Креш. 3. а. организовани скуп људи који теже истом циљу: револуционарне снаге. — Црква4 у Србији није била водећа снаrа у друштву.; Бошк. б. војне јединице, оружани одреди, војна сила, војска. — Vападамо са седам пута већом снагом него кад смо долазили из Црне Горе. Дед. В. Узмицање наше војске ... значи само прегруписање снаrа. Јонке. 4. фиг. људско тело. — Посао, терет, зазноји се снага, а цуг зачас ухвати. Рад. Д. 5. назив одмила за вољено биће или корисну животињу. — Устани, снаго моја ... да те види твој деда. БК 1906. Ајс! воци наши, снаго наша! Ђур. 6. радници, људи на неком подручју рада. — Сматра се послодавцем онај који узима тјелесну или умну снагу под најам. Мј. 1936. Та ви сте ми најбоље снаrе. Срем. 7. покр. чистоћа. Вук Рј.