Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сна́шати

несврштом 5, стр. 901

сна́шати

снашати

Лема

снашати

Извор

том 5, стр. 901, редослед 12

  1. 1.

    доносити

    — Највише јаглаца снашала ми у крило мала сестрица.
    Ков. А.
    Вјетар снаша замете и засипа сњежном прашином у лице.
    Мил.
    В.
  2. 2.

    сносити, подносити, издржавати.

    — ШЦироки народни слојеви су звани да снашају терет државних расхода. Мј. 193б. фиг. Запиње перо; папир ми не снаша бијеса.
    Кам.
Изворни текст (OCR)
сна́шати, сна̂ша̄м несврш. 1. доносити. — Највише јаглаца снашала ми у крило мала сестрица. Ков. А. Вјетар снаша замете и засипа сњежном прашином у лице. Мил. В. 2. сносити, подносити, издржавати. — ШЦироки народни слојеви су звани да снашају терет државних расхода. Мј. 193б. фиг. Запиње перо; папир ми не снаша бијеса. Кам.