сна́ћи

снаћи

Лема

снаћи

Извор

том 5, стр. 901, редослед 3

1.
задесити, погодити, стићи (о несрећи и невољи).
— Може нас свашта снаћи, па и оно најгоре.
Јак.
Снашла ме велика невоља.
Креш.
2.
спопасти, обузети.
— Сред глухе шуме снађе ме жеља да запјевам.
Маж. Ф.
Сињи се терет свалио чича Мији на груди ... снашло човека нешто па ни сам не зна шrа је.
Ад.

Фразе

снашла га смрт умро је.

Пододреднице

~ се

1. а. подесити, прилагодити свој став или однос према положају и приликама, умети извући се из тешкоћа. — Он никако није могао да се снађе у новим приликама. Сим. Да ли су се наши снашли? Какав ће бити противудар Немаца. Дед. В. б. сабрати се, освестити се. — Антица се трже и у задњем часу снађе се, приступи мрцу ... и дотаче устима влажнога му чела. Ћип. Мој ce Vјак није могао од чуда снаћи гледајући све то. Креш. 2. наћи се. — Ако се кад ти снађеш у невољи љутој, однеси му ту светињу. Том. 3. сусрести се. — У тај час снађу им се погледи. Драж

подесити, прилагодити свој став или однос према положају и приликама, умети извући се из тешкоћа.сабрати се, освестити се.наћи се.сусрести се.

Изворни текст (OCR)

сна́ћи, сна̂ђе̄м сврш. 1. задесити, погодити, стићи (о несрећи и невољи). — Може нас свашта снаћи, па и оно најгоре. Јак. Снашла ме велика невоља. Креш. 2. спопасти, обузети. — Сред глухе шуме снађе ме жеља да запјевам. Маж. Ф. Сињи се терет свалио чича Мији на груди ... снашло човека нешто па ни сам не зна шrа је. Ад.