Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

снеби́ва̄ње

стом 5, стр. 901

снеби́ва̄ње

снебивање

Лема

снебивање

Извор

том 5, стр. 901, редослед 14

  1. а.

    гл. им. од снебивати се снеби́вати се, снѐбӣва̄м се несврш. а. несврш. и уч. према снебити се.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол
  2. б.

    устезати се, устручавати се, стидети се.

    — Дођи сутра код нас на ручак; немој се снебивати, своји смо.
    Макс.
    Радник се мало промешкољио, снебивао, али се брзо прибрао и једноставно одговорио. Б 1958.
Изворни текст (OCR)
снеби́ва̄ње с гл. им. од снебивати се. снеби́вати се, снѐбӣва̄м се несврш. а. несврш. и уч. према снебити се. б. устезати се, устручавати се, стидети се. — Дођи сутра код нас на ручак; немој се снебивати, своји смо. Макс. Радник се мало промешкољио, снебивао, али се брзо прибрао и једноставно одговорио. Б 1958.