Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

снебѝвљив

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 901

снебѝвљив

снебивљив

Лема

снебивљив

Извор

том 5, стр. 901, редослед 15

  1. —

    који се увек снебива, збуњен, неодлучан, стидљив, плашљив.

    — Додавале би снебивљиве трећореткиње крстећи се. Гор. Ретко је ... у разговору ... помало снебивљив, а у борби жесток и неопрезан. Чол. фиг. Сипи млада мјесечина, још помало снебивљива.
    Десн.
Изворни текст (OCR)
снебѝвљив, -а, -о који се увек снебива, збуњен, неодлучан, стидљив, плашљив. — Додавале би снебивљиве трећореткиње крстећи се. Гор. Ретко је ... у разговору ... помало снебивљив, а у борби жесток и неопрезан. Чол. фиг. Сипи млада мјесечина, још помало снебивљива. Десн.