сне̑г
снег, снијег
Лема
снег
Варијанте
снијег, сни̏јег
Извор
том 5, стр. 902, редослед 7
- 1.
(лок. сне́гу; мн. ном сне̏гови и песн. сне̑зи; ген. снего́ва̄ и сне̏го̄ва̄) падавина у облику белих пахуљица састављених од ситних кристала, најчешће звездастог облика, кад се водена пара кондензује на температури испод нуле.
— Попао по земљи ... прхак снијег сушац.
- 2.
фиг. белина.
— Ту ћу заспати ... у крви ружа ... у снијегу лијера ... савладан од добра.
Мирисним снегом осуло се воће.
- 3.
фиг. седа коса, седина.
— Када је снијег по глави ми пао, оружје сам љуто синовима дао.
Умро је] ... под снијегом поштене старости.
- 4.
маса улупана од беланаца за прављење колача.
— Када се тесто упола испече, треба преко теста сипати снег од два беланца. Б 1957.
Фразе
бео као ~ врло, сасвим бео; вечни (стални) ~ снег на високим планинама који никад сав не окопни; марити за кога (што) као за лањски ~ не марити баш ништа; пећи ~ на ражњу бавити се бескорисним, лудим послом.
Изворни текст (OCR)
сне̑г, ијек. сни̏јег, м (лок. сне́гу; мн. ном. сне̏гови и песн. сне̑зи; ген. снего́ва̄ и сне̏го̄ва̄) 1. падавина у облику белих пахуљица састављених од ситних кристала, најчешће звездастог облика, кад се водена пара кондензује на температури испод нуле. — Попао по земљи ... прхак снијег сушац. Креш. 2. фиг. белина. — Ту ћу заспати ... у крви ружа ... у снијегу лијера ... савладан од добра. Уј. Мирисним снегом осуло се воће. Макс. 3. фиг. седа коса, седина. — Када је снијег по глави ми пао, оружје сам љуто синовима дао. Вел. Умро је] ... под снијегом поштене старости. Лал. 4. маса улупана од беланаца за прављење колача. — Када се тесто упола испече, треба преко теста сипати снег од два беланца. Б 1957.