сне̏н
снен, снена
Лема
снен
Варијанте
снена, снѐна
Извор
том 5, стр. 903, редослед 12
- 1.
који се још није раздремао, разабрао од сна, санан, сањив, дремован, тром.
— Још тром и снен, Бурмаз је узимао један по један рукопис читао га ... и гурао даље.
Храсту се снено грање пољуљује без шумора.
- 2.
којега обузима сан, поспан.
— Касно ... разиђе се друштво снених очију.
Уморни, снени ... стигоше старци у Београд. Ћоп. фиr. Доље једва вире звоници и куполе ... сненога града.
- 3.
који изазива сан, успављив, монотон.
— Водоскок своју пјесму снену поново с болним шумом јеца.
- 4.
нејасан, мутан, разливен.
— Допгуми ... из даљине на сненој зраци мјесечине.
Хтео би да заплови ... у ону даљину што маше иза сненог, мало замагљеног видика.
- 5.
тих, миран као у сну.
— Пусти ме, ујаче, у тој сненој самоћи.
Изворни текст (OCR)
сне̏н, сне̏на и снѐна, -о 1. који се још није раздремао, разабрао од сна, санан, сањив, дремован, тром. — Још тром и снен, Бурмаз је узимао један по један рукопис читао га ... и гурао даље. Ћос. Б. фиг. Храсту се снено грање пољуљује без шумора. Наз. 2. којега обузима сан, поспан. — Касно ... разиђе се друштво снених очију. Шен. Уморни, снени ... стигоше старци у Београд. Ћоп. фиr. Доље једва вире звоници и куполе ... сненога града. Шимун. 3. који изазива сан, успављив, монотон. — Водоскок своју пјесму снену поново с болним шумом јеца. Уј. 4. нејасан, мутан, разливен. — Допгуми ... из даљине на сненој зраци мјесечине. Крањч. С. Хтео би да заплови ... у ону даљину што маше иза сненог, мало замагљеног видика. Поп. Ј. 5. тих, миран као у сну. — Пусти ме, ујаче, у тој сненој самоћи. Шен.