Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

сну́бити

несврштом 5, стр. 906

сну́бити

снубити

Лема

снубити

Извор

том 5, стр. 906, редослед 25

  1. 1.

    наговарати, подстицати.

    — Снуби бог злочинца да се обазрије и обрне са злорадне ћуди тер опакост да с кајањем скруши.
    Март.
  2. 2.

    настојати стећи, добити што.

    — Човјек који снуби приклоност народа, не пази што све народу обећава.
    Старч.
  3. 3.

    просити девојку.

    — Снубили је и други, добро стојећи људи ... већ два пута могла се удати у друго село.
    Шен.
Изворни текст (OCR)
сну́бити, сну̑бӣм несврш. 1. наговарати, подстицати. — Снуби бог злочинца да се обазрије и обрне са злорадне ћуди тер опакост да с кајањем скруши. Март. 2. настојати стећи, добити што. — Човјек који снуби приклоност народа, не пази што све народу обећава. Старч. 3. просити девојку. — Снубили је и други, добро стојећи људи ... већ два пута могла се удати у друго село. Шен.