со̑
со
Лема
со
Извор
том 5, стр. 907, редослед 13
- 1.
= сол 1. мин. натријев хлорид, чврст, мрвљив и растопљив минерал специфичног укуса; употребљава се као зачин и у индустријске сврхе: кухињска ~, морска ~.
- 2.а.
фиг. (обично у вези са хлеб) ознака за основну људску храну.
— Што имамо, дијелићемо: хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави.
Напреже се] ... да се не крвави целог века за црни хлеб и со.
- 2.б.
симбол за гостопримство, гостољубивост, пријатељство.
— Не дочека нико нас сољу и хлебом, ко туђини пасмо међу браћу.
- 3.
фиг. симбол умне снаге, мудрости.
— У поповој глави има соли.
Безумље храбрих
— сол је живота.
- 4.
спој настао везивањем пози-; тивног дела лужине и негативног дела киселине.
chemistry
Фразе
ставити коме соли на реп4 вулг. ухватити га.
Изворни текст (OCR)
со̑, со̏ли ж = сол 1. мин. натријев хлорид, чврст, мрвљив и растопљив минерал специфичног укуса; употребљава се као зачин и у индустријске сврхе: кухињска ~, морска ~. 2. фиг. (обично у вези са хлеб) а. ознака за основну људску храну. — Што имамо, дијелићемо: хљеба и соли биће, а највише добре воље и љубави. Мат. Напреже се] ... да се не крвави целог века за црни хлеб и со. Каш. б. симбол за гостопримство, гостољубивост, пријатељство. — Не дочека нико нас сољу и хлебом, ко туђини пасмо међу браћу. Рак. 3. фиг. симбол умне снаге, мудрости. — У поповој глави има соли. Њег. Безумље храбрих — сол је живота. Цес. Д. 4. хем. спој настао везивањем пози-; тивног дела лужине и негативног дела киселине.