Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

со̀птати

несврштом 5, стр. 916

со̀птати

соптати

Стална адреса

Лема

соптати

Извор

том 5, стр. 916, редослед 1

  1. а.

    тешко дисати (од напора, болести, срџбе и сл.).

    сл. — слично
    — Иза ових ријечи поче стари Мато соптати на нос.
    Шимун.
    Тешко сопћући ... он се појавио на варошкој калдрми.
    Ћоп.
  2. б.

    бректат, дахтати.

    — Влак је јурио, дрхтао, соптао И звижДао.
    Кум.
Изворни текст (OCR)
со̀птати, со̏пће̄м несврш. а. тешко дисати (од напора, болести, срџбе и сл.). — Иза ових ријечи поче стари Мато соптати на нос. Шимун. Тешко сопћући ... он се појавио на варошкој калдрми. Ћоп. б. бректат, дахтати. — Влак је јурио, дрхтао, соптао И звижДао. Кум.