со̀фа

софа

Лема

софа

Варијанте

со̏фа

Етимологија

Turkish

Извор

том 5, стр. 916, редослед 27

1.
широка, тапецирана клупа с наслоном, покривена тканином или кожом, канабе.
с — средњи род
— Она је сједила на крајичку кожне софе.
Ћоп.
Марковић ... хркао је испружен на софи.
Сим.
Десна тераса моста идући из вароши, зове се софа.
Андр. И.
2.
уздигнути простор пред џамијом уза зид на коме се клања.
3.
леја.
— Мара у широку софу жути шебој сади.
Шант.
Мујо сједи у зеленој башчи ... на софи зеленој.
НПХ

Изворни текст (OCR)

со̀фа и со̏фа ж тур. 1. широка, тапецирана клупа с наслоном, покривена тканином или кожом, канабе. — Она је сједила на крајичку кожне софе. Ћоп. Марковић ... хркао је испружен на софи. Сим. фиг. Десна тераса моста идући из вароши, зове се софа. Андр. И. 2. уздигнути простор пред џамијом уза зид на коме се клања. 3. леја. — Мара  у широку софу жути шебој сади. Шант. Мујо сједи у зеленој башчи ... на софи зеленој. НПХ.