спари́ва̄ње
спаривање
Лема
спаривање
Извор
том 5, стр. 921, редослед 13
- —
гл. им. од спаривати (се) уч. према спарити (се).
спари́вати (се), спа̀рује̄м (се) несврш. и
Изворни текст (OCR)
спари́ва̄ње с гл. им. од спаривати (се). спари́вати (се), спа̀рује̄м (се) несврш. и уч. према спарити (се).