Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спа̀рӯшен

граматичка ознака није издвојенатом 5, стр. 921

спа̀рӯшен

спарушен

Лема

спарушен

Извор

том 5, стр. 921, редослед 21

  1. 1.

    трп. прид. од спарушити (се).

    трп. прид. — трпни придевприд. — придев
  2. 2.

    увенуо, осушен.

    — Ветрић је повијао спарушену траву.
    Вес.
    Анчић је био ... блед, смањен и спарушен. ал.
Изворни текст (OCR)
спа̀рӯшен, -а, -о 1. трп. прид. од спарушити (се). 2. увенуо, осушен. — Ветрић је повијао спарушену траву. Вес. фиг. Анчић је био ... блед, смањен и спарушен. ал.