спару́шити
спарушити
Лема
спарушити
Извор
том 5, стр. 921, редослед 24
- —
учинити да нешто увене, изгуби свежину (о растињу); учинити некога телесно и душевно
увенулим, слабим. — У данашњем прозаичном добу ... у коме брутална борба за опстанак људе тако суши и спаруши ... песник се рђаво осећа. Скерл. Индустријалац Ткач спарушио је младост своје секретарице].
Пододреднице
увенути, изгубити свежину од велике спарине (о растињу); изгубити снагу, једрину цвеће се спарушило. — У таквим приликама усахне, свене и спаруши се и најсветлији ду2. Прод. Сама себи изгледала је повенула и спарушена. Десн
Изворни текст (OCR)
спару́шити, спа̀ру̏шӣм сврш. учинити да нешто увене, изгуби свежину (о растињу); учинити некога телесно и душевно увенулим, слабим. — У данашњем прозаичном добу ... у коме брутална борба за опстанак људе тако суши и спаруши ... песник се рђаво осећа. Скерл. Индустријалац Ткач спарушио је младост своје секретарице]. Сим.