Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

спа̀ја̄ч

мтом 5, стр. 920

спа̀ја̄ч

спајач

Лема

спајач

Извор

том 5, стр. 920, редослед 23

  1. 1.

    онај који спаја (што са чиме).

  2. 2.

    оно чиме се што спаја. 1957. спајда́шити се, спа̀јда̄шӣм се сврш. маџ. здружити се, спријатељити се.

    technical
    техн. — техника
    — Ти се то нешто као спајдашила с ... учитељицом. 10п.
Изворни текст (OCR)
спа̀ја̄ч, -а́ча м 1. онај који спаја (што са чиме). 2. техн. оно чиме се што спаја. 1957. спајда́шити се, спа̀јда̄шӣм се сврш. маџ. здружити се, спријатељити се. — Ти се то нешто као спајдашила с ... учитељицом. 10п.