спа́ја̄ње

спајање

спајање

том 5, стр. 920, редослед 22

—
гл. им. од спајати (се) спа́јати (се), спа̂ја̄м (се) несврш. и уч. према спојити (се).
гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголуч. — учестали глагол

Изворни текст (OCR)

спа́ја̄ње с гл. им. од спајати (се). спа́јати (се), спа̂ја̄м (се) несврш. и уч. према спојити (се).